Upoznavanje roditelja (njegovih-njenih)
Dating > Upoznavanje roditelja (njegovih-njenih)
Click here: ※ Upoznavanje roditelja (njegovih-njenih) ※ ♥ Upoznavanje roditelja (njegovih-njenih)
Kao što arhitekta najprije projektuje zgradu, pa onda planira izgled spratova, a na kraju namjenu svake prostorije u stanu, tako i nastavnik koristi ciljeve učenja kako bi napravio plan za svoj predmet, za nastavne teme u okviru predmeta, ili pojedine nastavne jedinice lekcije u okviru tih nastavnih tema. Unutar ovakve kulture, posvetite pažnju smanjenju faktora koji kod učenika mogu ugroziti osjećaj kompetentnosti, samoodređenja i sposobnosti povezivanja sa drugima. Trpljenje maltretiranja i druge visoko stresne situacije negativno utječu i učenici se ne osjećaju dobro. Držao sam je čvrsto, baš kao i na dan našega vjenčanja. Opalila mi je šamarčinu, zalupila vrata i briznula u plač. I u najtežim okolnostima, nastavnik je obavezan da posvećuje neprekidnu intelektualnu i moralnu pažnju učenju i razvoju svih učenika. Sve je do nas samih... U kontekstu prethodnog primjera, učenje podrazumijeva da učenik koji na početku 9. Ukoliko je u pitanju neka fizička aktivnost, pokušajte da je ponovite dovoljan broj puta kako bi postala gotovo rutinska.
Psihošpajz ~ pisanije iz sveta psihologije :: Psiholog online ~ Burek savetovaliste ~ Burek. Svoja saznanja i vesti, prikupljena krstarenjem netom, podelite sa nama ovde. Ali svakako imate mogućnost, ako vas uhvate separatističke ambicije da odvojite neki zanimljiv tekst odavde koji vam je privukao pažnju i poklonite mu novu, sopstvenu temu. Ako želite da prodiskutujete više o njemu sa ostalima... Ako smatrate da je vredan isticanja... Ako vas intrigira ili želite jednostavno više da naučite o tome... To znači da jedna osoba objedinjuje više potpuno različitih karaktera. Čak i danas, psihijatri imaju problema da objasne postojanje višestrukog 'ja'. Ali, zar nije to ponekad izraženo i kod normalnih zdravih ljudi. Kada neki 'slabić' dođe u situaciju kada se pretvara u neustrašivog heroja i obrnuto, ili kada potpuno smirena osoba zbog nečeg počne da se ponaša kao razjareni bik. Da li svako od nas u stvari u sebi objedinjuje više ličnosti? Ovaj izvanredan izveštaj kliničke dijagnoze umnožene ličnosti, tretiran je kao - senzacionalistički roman. Koliko se zna, čak ni Sigmund Frojd, osnivač moderne psihijatrije, nije shvatio zbačaj Prinsovog otkrića. Prins se, na sopstveno zaprepašćenje, susreo sa oblikom ljudskog ponašanja koje je, do tada, smatrano čistom fikcijom. Nepoverenje je stoga bilo sasvim razumljivo. Za obelodanjenje otkrića rascepa ličnosti moglo se računati i na podsmeh, poput onih koji tvrde da su videli sirene ili jednoroga. Robert Luis Stivenson je, kao sjajan efekat, koristio pojavu rascepa ličnosti u sjajnom delu naučne fantastike, 'Doktor Džekil i Mister hajd', 1886. Glavni junak je lekar, visoko cenjenog morala i pameti. Voljen od svih koji ga okružuju i dobro poznat po svom mekom srcu, doktor Džekil otkriva otrov koji mu omogućava radikalne promene ličnosti. Pošto ga je isprobao na sebi, telo doktora Džekila zaposeda zli genije, Mister Hajd. On je monstrum i ne preza od ničega. Duže vreme, oni će se boriti međusobno, dok doktor Džekil ne shvati da mora uništiti mister Hajda. Cena za njegovo ubistvo je smrt doktora Džekila. Knjiga je postala klasično delo u svom literarnom žanru. Međutim, kada je prvi put štampana, nije se pretpostavilo da će se Stivensonov koncept iskazati kao realnost. Njeno ponašanje, od strane porodice okarakterisano je kao neprihvatljivo i potpuno nerazumljivo. Hodala je u snu, razgovarala sama sa sobom, govorila laži bez vidljivog razloga i menjala raspoloženja, od histeričnih napada do apsolutne bezvoljnosti. Dama, koju Prins opisuje u knjizi kao gospođicu Bošamp, nalazi se u vlasti sopstvene četiri ličnosti. Ona je doživljavala iznenadna onesvešćenja, posle kojih bi postajala druga osoba, potpuno nesvesna prethodne ličnosti. Prins je hipnozom uspeo da stupi u kontakt sa sve četiri ličnosti gospođice Bošamp. Nazvao ih je B1, B2, B3 i B4. Ličnost B1 je zatražila pomoć od psihijatra. Ona apsolutno nije imala nikakvu predstavu o svemu onome što čine B2, B3 i B4. Osoba B1 bi recimo, došla svesti negde na periferiji grada, očajnički pokušavajući da shvati kako je tamo dospela; B2 je, u izvesnom smislu, bila kreacija samog psihijatra, budući da se pojavljivala jedino tokom hipnoze; B3 se predstavila Prinsu, rekavši da se zove Sali. Sali je bila onaj besramni član društva, koji uživa u provociranju ostalih. Ličnost B4 označila je sebe kao 'Idiota'. Ona je imala lošu narav i bila je odgovorna za kapriciozno ponašanje gospođice Bošamp. Ove četiri ličnosti opstajale su u neverovatnim okolnostima. Prinsu je izgledalo da B1 i B4 imaju najviše zajedničkog, mada su se razlikovale u mnogim stvarima. Osoba B1 je slabo jela, pila potpuno gorku kafu, imala averziju prema alkoholu i pokazivala sklonost prema vegetarijanskoj hrani. Za razliku od nje, B4 je imala zdrav apetit, kljukala se šećerom i kremovima u orgomnim količinama, volela vino i obožavala meso. Dok je B1 nosila spuštenu kosu, B4 bi svoju uvek podigla. Ličnost B1 je bila religiozna, B4 nikada nije išla u crkvu. B1 je bila strpljiva, tolerantna i ponizna, što je u potpunoj suprotnosti sa B4, koja je volela da izaziva neprilike, a osim toga mrzela je decu i starcec. Osoba B1 je bila nesvesna postojanja B4, ali je B4 pokazivala izvesnu simpatiju i saosećanje za patnje B1. Sali je zauzimala posebno mesto u ovoj mešavini ličnosti. Iako je B1 govorila tečno francuski, Sali je teškom mukom uspevala da nešto izgovori na francuskom. Sali je bila neorganizovana i učenje joj je bilo vrlo naporno, mada se trudila. Pod psihičkim pritiskom, Sali bi počinjala da muca, što se nije događalo sa ostalima iz ovog čudnog kvarteta. Sali je bila zlurada i obično je otvoreno pokazivala zlobno zadovoljstvo zbog nesreće gospođe Bošamp. Upravo, biral je B1 za žrtvu svojih šala. Kako B1 nije podnosila pušenje, Sali je često palila cigaretu. Prins: kažem ti da jesi. Sali: Ona ne zna ono što ja znam. Prins: Ali, zar vi nemate iste ruke i iste noge? Sali: Da, ali iste noge i iste ruke nas ne čine istim. Sali je izražavala toliku netrpeljivost za drugo 'ja', odnosno 'nju', kako bi sama rekla, da je bila u stanju da izvede i najprljavije trikove. Pisala je pisma gospođici Bošamp, optužujući je da je raspikuća i lažljivica, preteći da će i drugima ispričati o gadostima koje Bošampova, navodno, čini. Sali bi, takođe, često skidala sve sa sebe, kako bi se sramežljiva B1 probudila naga. Ako je, kaže Prins, postojalo nešto čega se gospođica Bošamp bojala, onda su to bili pauci i zmije. Jednom je Sali otišla izvan grada i nakupila kolekciju pauka i znija. Vrativši se kući, spakovala ih je uredno, kao poklon paket sa svilenom mašnom, i poslala gospođici Bošamp. Kada je ova primila paket i otvorila ga, izletela je užasnuta iz kuće i posle toga dobila napad. Nakon sedam godina intenzivnog lečenja, Prins je delimično uspeo da poveže ove četiri ličnosti u jednu osobu. Postojanje ovakvog mentalnog oboljenja prihvaćeno je šire kada su se pojavili izveštaji o drugim podeljenim ličnostima. Posle dosta vremena, 1957. Odmah je postala bestseler i ubrzo je po njoj napravljen film. U knjizi 'Tri lica jedne Eve', psihijatri C. Čekli opisuju tragičnu sudbinu dvadeset petogodišnje žene sa tri različite ličnosti. Bela Eva, Crna Eva i Džejn deluju nezavisno jedna od druge i svaka od njih nesvesna je postojanja druge dve. Glas, koeficijen inteligencije, rukopis, čak i testovi električne aktivnosti mozga menjaju se u zavisnosti od izražene ličnosti. Slika levo: Katarina MekIntajr - Višestruka ličnost Bela Eva je ličnost koja je došla na lečenje. Bila je udata i majka jednog deteta. Patila je od jakih glavobolja i iznenadnog gubljenja svesti, što je dovodilo u vrlo nezgodne situacije. Psihijatri su bili u mogućnosti da sazovu sve tri osobe i prema tome ocene razlike u karakterima. Bela Eva je bila konformista, bez mnogo prijatelja, pomalo malograđanka, koja se lako uzbuđuje. Kćerka Boni bila joj je važnija od svega. Crna Eva bila je, u svakom pogledu, njena suprotnost. Teško da je imala bilo kakav osećaj odgovornosti i uz to je držao neodoljiv nagon da se upusti u svaku vrstu avanture. Kapriciozna, koketna i uvek spremna na flert. Smatrala je svoj brak dosadnim i više joj je odgovaralo da ga se odrekne. Razgovor, u kome se njen suprug po prvi put susreo sa Crnom Evom, opisuju psihijatri kao izuzetno mučan. Jednostavno je odbila činjenicu da je u braku i na Ralfov užas izjavila: 'Radi šta god hoćeš sa detetom. Koliko puta moram da ti kažem da ja nemam veze sa tobom, ni sa tim detetom'. Crna Eva je kasnije pokušala da ubije Boni, ali je srećom Bela Eva onemogućila taj plan. Džejn, treća ličnost, pojavljivala se isključivo tokom lečenja. Ona se pokazala kao najzrelija osoba i činilo se da pokušava da ujedini i pomiri dve sukobljene Eve. Zanimljivo da Džejn nije imala ranijih sećanja. Zapitana o nekom incidentu u mladosti, odgovorila je: 'Ali doktore, kako bih ja to mogla znati. Ja sam stara samo sedam meseci. Na taj način, one nisu mogle optužiti jedna drugu za nehat. Lečenje je potrajalo nekoliko godina. Konačno, Tipgen i Čekli su otkrili koren problema kao neprijatno iskustvo petogodišnje devojčice. Kada je Evina baka umrla, majka je naterala Evu da poljubi leš u mrtvačkom kovčegu. Devojčica je učinila sve da to izbegne, ali se majka nije umilostivila. Kada se Eva nagnula iznad bakinog leša, iznenada je zaplakala potpuno drugačijim glasom: 'Mama, ne daj da to učinim! U tom trenutku rodila se druga ličnost i tako je uspostavljen rascep Bele i Crne Eve. U budućnosti će Crna Eva činiti uvek ono što Beloj Evi nije bilo dozvoljeno. Ovo mladalačko iskustvo gurnuto je u stranu za duže vreme i izbrisano iz sećanja. Psihijatrima je uspelo da vrate prošlost i izbace nemili događaj na površinu. U trenutku priznanja, rascep ličnosti je nestao. Tada je otvoren put ozdravljenju. Tipgen i Čekli navode da se Eva ponovo udala i da je živela sasvim normalno. Kasnije, Eva je napisala knjigu i objavila je pod svojim pravim imenom. Objasnila je kako se njena ličnost razdvojila u jednom momentu i zatim tako razvijala za narednih dvadeset godina. Novinarka Flor Šrajber u svojoj knjizi 'Sibila', koja se pojavila 1973. Radi se o Sibili Dorset, 22-godišnjoj studentkinji koja, mislilo se, ima amneziju. Takođe je imala strašne glavobolje i periode kad nije mogla da vidi, kao da je slepa. Ubrzo nakon što se obratila za pomoć kod dr Kornelije Vilbur iz Njujorka, Sibila je počela da pokazuje i druge ličnosti. Različite ličnosti predstavljale su se pod raznim imenima. Jedna ličnost, koja je sebe nazivala Viki, govorila je da je iz Pariza. Druga ličnost, nazvana Pegi Louje bila jaka žena koja nije pokazivala nikakav strah. Kako je vreme prolazilo Sibila je pokazivala sve više ličnosti: bila je pisac, pianista, zavodnica, majka... Svaka od ovih ličnosti je različito opisivala samu sebe. Jedna je govorila da ima plave oči i svetlu kosu, dok bi ostale rekle nešto sasvim drugo. Interesantno je da su među ovih šesnaest ličnosti bila i dva muškarca, Majk i Sid. Njih dvojica su podržavali jedan drugoga u raznovrsnim nestašlucima, a predstavljali su Sibilinu potosnutu želju da bude sin, a ne kćerka. Sibila je bila žrtva sadističke majke, koja se trudila da muči i ponižava siroto dete na sve moguće načine. Od ranog detinjstva, Sibila se spasavala bežanjem u svet snova, menjajući sopstvenu ličnost prema izmišljenim sredinama. Po knjizi 'Sibila' snimljen je i film. Tačni uzroci višestrukih ličnosti su nepoznati, ali je uočeno da je većina pacijenata sa ovim poremećajem imala neke traume iz detinjstva. Kao što se videlo, ovo je bio slučaj i sa Sibilom. Što se tiče simptoma, prvim simptomima poremećaja višestrukih ličnosti obično prethodi amnezija. Oni mogu da se 'probude' na drugom mestu ili drukčije obučeni, i da se nesećaju ničega što bi im objasnilo ovu promenu. Danas na primer između 25. Ova procena je ovako promenljiva, jer je ovaj poremećaj dežak za dijagnostifikovanje. Osobe sa višestrukom ličnosti mogu da imaju širok spektar simptoma koji mogu da se pobrkaju sa ostalim, mnogo običnijim simptomima. Obično se smatra da je potrebno šest godina da bi se dijagnostifikovao poremećaj višestruke ličnosti. Da bi doktori dijagnostifikovali ovako nešto oni moraju kod pacijenta sa višestrukim ličnostima da vide dva ili više različitih identiteta. Takođe, svaki identitet mora postati dominantna ličnost za neko vreme. U nekim slučajevima, doktori mogu razgovarati sa pacijentima na duži period ili reći pacijentu da vodi dnevnik između poseta, u nadi da će naučiti više o njegovim različitim identitetima. Svrha tretmana je da se različiti identiteti pacijenta smeste u jedan primarni identitet. Uspeh je moguć, ali tretman može trejati godinama. U tome govori prilog da je trebalo 11 godina za Sibilinih 16 različitih identiteta da se pomešaju u jedan identitet. Ova zamršena međuigra ličnosti, nekako još uvek ne deluje dovoljno ubedljivo. Uostalom, svi se mi ponekad nađemo u prilici kada se naše ponašanje ne može svrstati u uobičajeno ili očekivano, ali uprkos tome i dalje verujemo da smo ista ličnost. Da li današnji psihijatri radije prihvataju ovakve dijagnoze od Prinsovih savremenika? Oni ne sumnjaju da određeni pacijenti pate od rascepa ličnosti i da se ne mogu normalno suočiti sa svakodnevnim životom, ali da li se spasavaju od neprijatne realnosti deleći je na više ličnosti? Postoji druga škola mišljenja, koja tvrdi da pravo objašnjenje leži u dobro poznatom kliničkom oboljenju, takozvanim fugama, u kome ljudi upadaju u nesvesno stanje, slično snovima. Ono može trajati danima i ne ostaviti nikakvo sećanje. Obično pacijenti moraju pribeći mašti da bi objasnili izgubljeno vreme. Na kraju, dolazimo do psihijatara koji veruju da ovakvo oboljenje postoji, te pacijente sa sličnim simptomima tretiraju kao slučajeve rascepa ličnosti. Sa druge strane, psihijatri koji smatraju da su u pitanju fuge, neće imati pacijenata sa rascepom ličnosti. Preuzeto sa: Conoplja news Autor: nesa1126 : Dobar tekst Autor: Crowz : Kako pobediti tremu U momentima kada treba da da obavite nešto važno za vas, hrabro da istupite pred poslodavca, veći broj ljudi ili bilo koju drugu vrstu publike, drhti vam glas, znoje vam se ruke i mislite da nećete biti u stanju jednu jedinu reč da izustite ili se potpuno ukočite. Trema je, verovali ili ne, veoma uobičajena stvar kod svih nas. Važno je da znate kako da se suočite sa tremom i kako da je eliminišete u što je većem procentu moguće. Koren treme se nalazi u nesigurnosti i strahu od toga da ne pogrešite, da ne delujete glupo ili nekompetentno i na taj način ostavite loš utisak. U takvim momentima trema je sasvim očekivana i normalna. Pogrešan korak bi u takvoj situaciji bio kada biste tremu ignorisali i pokušavali da izgledate opušteno i ležerno. Telo u grču, ali sa opuštenim izrazom lica, može u najmanju ruku da deluje izveštačeno što, takođe, nije poželjno. Otvoreno priznajte sebi svoj problem i situacija je do polovine rešena, a, ako je publika takva da možete da je zamolite za razumevanje, često vam ljudi neće zamerati. Naravno, iznesite to na šarmantan način, tako da vas to ne prikaže kao nesposobnu nego iskrenu i simpatičnu osobu. Ipak, situacija nije uvek takva i zbog toga je dobro da preduzmete nekoliko koraka koji pomažu da bolje iskontrolišete tremu. Zanimljiv podatak vezan za tremu jeste da je to jedna od retkih nervnih reakcija koja ima toliki uticaj na telo u celini svi delovi tela na određen način osete efekte treme. Adrenalin koji dospeva u telo tokom nastupa treme je jedan od jačih stimulanasa i zato možemo često čuti npr. Kako umanjiti tremu Vežba vodi ka savršenstvu. Vežbajte koliko god možete i na koji god način možete. Pokušajte da se vidite ili čujete dok obavljate određenu aktivnost. Na primer, snimite sebe kako biste čuli kako govorite, to će vam dati uvid u stavke koje treba da ispravite. Ukoliko je u pitanju neka fizička aktivnost, pokušajte da je ponovite dovoljan broj puta kako bi postala gotovo rutinska. Ma koliko to banalno zvučalo, ogledalo će vam pomoći da eliminišete brigu kako ćete izgledati drugima. Vežba ispred ogledala će vam pomoći i da uskladite svoje kretanje, govor i gestove. I na kraju, predstavite sve to svojim prijateljima koji će vam dati povratnu informaciju i, ako postoji greška, na vreme ćete moći da je ispravite. Najvažnija je dobra priprema. Važno je da u svakom momentu imate u glavi šta želite da kažete ili uradte. Ukoliko je prezentacija u pitanju, pokušajte da zapamtite tekst i tako u trenucima najveće treme umete da izlažete to što ste već pripremili. Možete i na papiru ili u prezentaciji koju imate sa sobom pripremiti podatke koje želite da kažete, tako da uvek imate uz sebe mali podsetnik koji može uskočiti kao pomoć ako se zbunite. Možda čak nećete morati ni da ga koristite, ali će vam samo znanje da ga imate uz sebe uliti više sigurnosti. Deo pripreme je svakako i dolazak na vreme na mesto događaja poželjno je čak ranije , kako biste imali vremena da se prilagodite atmosferi i psihički pripremite. Takođe, priprema podrazumeva i informisanje o vašoj publici, njihovim interesovanjima i načinu razmišljanja, kako biste mogli da predvidite šta bi sve mogli da vas pitaju ili koje sve situacije bi mogle da vas sačekaju na tom događaju. Probajte da predvidite i problematične situacije i razmislite o načinima na koji ćete ih prevazići. Što ste spremniji, bićete sigurniji u sebe i bolje ćete podneti tremu. Takođe, bitna je i neposredna priprema. Pre nego što počnete sa govorom ili drugom aktivnošću, dišite duboko, skoncentrišite se i pokušajte da vizualizujete pozitivan ishod situacije u kojoj ste. Možete i praktikovati vežbe za dikciju npr. Razmišljajte pozitivno i podignite svoje samopouzdanje. Čaša uvek može da bude i napola puna te pokušajte tako da vidite i svoj nastup. Setite se situacija u kojima ste trijumfovali i bili ponosni na sebe, to će vam podići samopouzdanje i smanjiti tremu. Ukoliko postoji prostor, umerena šala nije na odmet, to će i drugoj strani ukazati na vaš vedar duh, a vi ćete se opustiti. Pokažite spremnost da istrajete, jer ako vi ne verujete u sebe, niko drugi neće. Prosto - kada ste videli uspešne ljude koji su pesimisti i ne veruju u sebe? Pre nego što izađete na govornicu ili ispit ili recimo izvedete plesnu koreografiju, razgovarajte sami sa sobom. Objasnite sebi da je ovo što radite ono što volite i da ste vi dobri u tome jer ste se trudili i vežbali tako da vama sreća nije potrebna jer ste sve ovo savladali. Ukoliko imate neku vrstu mantre, iskoristite je. Kada izađete pred publiku ili sednete ispred papira sa pitanjima, podsetite se da je najvažnije da vi sobom budete zadovoljni. Jedan od metoda koji bi vam mogli pomoći jeste da zamislite kako ste uspešno odradili prezentaciju, predstavu... Probajte da zamislite kako ste uspešno obavili zadatak koji je pred vama i tu sliku, kao i osećanje uspeha, doživite i zapamtite što je bolje moguće. Zatim pokušajte da osmislite korake koje treba da prođete do kraja vašeg zadatka. Uključite u to i spremanje, polazak od kuće, putovanje do mesta gde treba da budete pa sve do penjanja na pozornicu ili sl. U ovo osmišljavanje pokušajte da ubacite što je veći broj detalja. Ukoliko vam u bilo kom momentu zamišljanja bude neprijatno ili vam je teško da zamislite da nešto uradite, zamislite svoju sliku uspeha i vratite se na neku od prethodnih tačaka gde ste se osećali dobro. Ovo ponavljajte sve dok ne stignete do poslednje osmišljene tačke. Upravo ovaj proces će vam pomoći da situaciju u kojoj treba da se nađete učinite poznatom i tako smanjite tremu. Oslobađanje negativne energije i nervoze. Zagrejte se poskocima, čučnjevima ili brzim koračanjem. Fizička aktivnost će vam skrenuti misli i na taj način ćete potrošiti bar deo negativne energije koja se nagomilala. Duboko disanje vam može pomoći i u pauzama da dođete do daha i saberete misli. Pozitivnu energiju možete da crpite i od publike. Verovatno vaša publika nije došla da gleda potpuni fijasko već da uživa u dobroj izvedbi. Prema tome oslonite se na njihovo poverenje i pozitivno razmišanje, može vam samo pomoći. Ukoliko trema izaziva sušenje grla i samim tim kašljanje i mucanje, ponesite sa sobom vodu. Nemojte konzumirati hladne i gazirane napitke kao ni slatkiše jer ćete tako pogoršati situaciju. Ukoliko zbog nervoze stalno cupkate, izraženo gestikulirate rukama i sl. U tome može da vam pomogne i neko poznat u koga imate poverenja. Ako i dalje ne uspevate da smirite nervozne pokrete ruku, uzmite u ruku flomaster ili marker, skidanje i stavljanje čepa neće praviti buku poput kliktaja hemijske olovke pa neće odati vašu nervozu i delovaće umirujuće po vas. Improvizacija kao unapređenje vašeg nastupa. Ukoliko se okrenete improvizaciji, ni to nije loša ideja, dok god ste u stanju da pratite tok svojih misli i dovoljno ste rečiti da možete da se snađete u nepredviđenim situacijama. Međutim, improvizacija je uglavnom privilegija ljudi sa većim iskustvom te, ako vi ne spadate u njih, bolje je da se dobro pripremite. Ovakva strategija je posebno korisna za govornike, glumce ili muzičare koji mogu dosta improvizacijom da utiču na svoj nastup, a da publika to gotovo i ne primeti. U svakom slučaju, ne treba da očajavate, pripremite se koliko je moguće dobro, opremite pozitivnim stavom i šanse da uspete su na vašoj strani. Izvor: Smedia Autor: marko 284 : Kako da izludite partnera? Ako očekujete opis tehnika i savete kako da manipulišete partnerovim nervnim završecima kako bi izazvali kosmički orgazam ili da producirate svoj izgled, pokrete, govor, tajming i nastup kako bi izazvali najsnažniji mogući odgovor Želje prema vama, na pogrešnom ste mestu. Naslov ovog teksta treba pročitati bukvalno. Divno je biti normalan, tako poželjno. Sva svoja životna pitanja i iskušenja smeštamo u celovit referentan okvir koji obavlja za nas neugodne poslove. Ne znamo šta da mislimo o nečemu, a uzgred ni kako da mislimo — obratimo se diskursu normalnog i on nam pruži gotove, mišljenju nalik, sudove koji nam obezbede da imamo stav o nečemu o čemu inače nemamo pojma, ali možemo da ostavimo utisak da smo informisani, perceptivni, inteligentni. Nije divno biti lud. Kad iskoračimo iz diskursa normalnosti, već na prvom koraku nađemo se pred svim tim odlukama, mislima, osećanjima koje je normalnost ejakulirala van svog domena kontrole, pred svime što normalnosti služi da se samodefiniše i samoodredi kao ono što ona nije. Normalnost je negativno definisana, zna šta nije normalno, šta je van nje, ali ne baš i šta je normalno, mada je joj preskiptivnost glavno oruđe vlasti. Kada smo ustanovili šta je divno a šta nije, lako nam je da vidimo da nema tu neke dileme — hoćemo naravno divno, a ono što nije divno to... Nikad nemojte da slušate Osluškujte samo glas većine, poželjnog, prihvaćenog, odobravanog. Konkretne ljude, idiosinkratične pojedince, specifičnosti, razlike — za sve to isključite sve prijemne kanale. Ako se nešto što čujete ne uklopi potpuno i bez ostatka u recept, pred-rasud koji ste dobili kao poželjan, jednostavno zapušite uši. Postoje samo isti kao vi i orgijastička vibracija saglasnosti kao vodič kroz život. Jednostavno je: postojite samo vi, drugi su instrumenti za zadovoljavanje vaših potreba i izazivanje sve jačeg i svežijeg i interesantnijeg trila. Ako drugi ne izbaci novi model taman pre nego vam dosadi stari, neki apdejt da vam zadrži pažnju ili se ne redizajnira na vreme, to nije vaš problem, tu su drugi spremniji da unesu raznolikost u načine zadovoljavanja vaših potreba. Ignorišite logiku Logika vam nije prijatelj kao što nije ni normalnom. Biti normalan je više jedan afektivni sud, jedan specifičan manevar instinktom, gregarnim motivom, manipulacija strahom od izolacije. Teatralnost je s druge strane savršena da popuni rupu nastalu proganjanjem logike. Dakle, budite teatralni, što je partner logičniji vi budite iracionalniji, što je razumniji, više se derite, slobodno pustite do kraja ovo divljanje, dođite skoro do konvuzija, drhtanja, histeričnih napada, sve je dozvoljeno. Iako ćete izgledati kao ludak imaćete zaštitu normalnog dok god ne pristanete na logiku i recipročnost koju ova podrazumeva. Tražite razumevanje i empatiju ali nikada ih ne nudite Birokratija i šalterski službenici su odavno shvatili i sistematski implementirali ovu finu tehniku. Može da bude po njima i samo po njima i niko nije nizašta odgovoran. Možete samo da se šetate od jednog nenadležnog do drugog nenadležnog u začaranom krugu dok se ne vratite na početak nešto luđi nego u prvom krugu. Ako stvari odu dovraga i posle n kruženja drugi dođe skoro lud ponovo kod vas, izađite u susret samo fragmentarno, rešite neku perifernu stvar i dajte privid razumevanja i empatije. Držite drugog odgovornim za sve To je najsigurnije. Ako vas je iznervirao kolega na poslu, nakrivo nasađena prodavačica i slično, slobodno udarite po partneru bez da objasnite šta vam se dogodilo. Izvucite iz rukava neku staru grešku, preuveličajte je, dosolite, začinite, preradite, ko se pa još seća kako je pa tačno bilo, improvizacija radi sadašnjeg konretnog cilja je dozvoljena i poželjna, kao uostalom i sve tehnike manipulacije. Vas je ionako nemoguće razumeti jer ni sami ne razumete sebe, tako je da najbolje da ipak za sve neko drugi bude kriv. Što uspešnije preuzmete vlast nad socijalnim odnosima partnera to će biti podložniji vašoj kontroli. Potrebno je dobro pripremiti teren da biste mogli da zabranite drugom da oseća. Međutim, ako ste uspešno podveli drugog u svoju službu i učinili ga zavisnim od vaših mišljenja, stavova, osećanja, podrške, prisustva, možete slobodno da se naljutite svaki put kad partner krene da pokazuje svoja osećanja. Ako pokaže osećanja preplavite ga svojim osećanjima. Vaša reakcija na partnerova osećanja treba da bude snažnija od osećanja koja je ispoljio. Znate dobro ovu tehniku — videli ste je mnogo puta, svaki put kad u raspravi pobeđuje glasniji. Ljudi će bežati od vas dok se ne navežbate, ali kad se jednom navežbate, cena tog bežanja će izgledati tako malo. Nema većeg zadovoljstva i sreće u životu nego kad možemo da manipulišemo drugim živim bićem kao objektom. Saradnja je precenjena, dogovor takođe, ljubav je iluzija, a vođenje ljubavi infantilni fantazam — a ništa se ne može meriti s pretvaranjem drugog u naš organ za zadovoljstvo koga možemo da dohvatimo s jednim pokretom ruke ka šlicu. Da, tekst je ironija.
Last updated
